Земун, најлепша варош на Дунаву- "Дунавском променадом до Гардоша"

"ДУНАВСКОМ ПРОМЕНАДОМ ДО ГАРДОША"

У суботу 23.06 смо имали прилику да обиђемо стару капетанију, ресторан Шаран, Богојављенски трг на кеју. После смо кренули у шетњу кејом и водич нам је причао о Великом Ратном острву.


Галерија Стара Капетанија

Галерија је основана 1985 године. Оснивач је Друштво ликовних и примењених уметника Земуна са цилјем да, као једина галерија градског типа у Земуну и Новом Београду, континуирано организује у току календарске године самосталне, колективне и ауторске изложбе ликовних и примењених уметника свих генерација у циљу инфорисања публике и промовисања свих актуелних догађаја на ликовној сцени града и региона.

Такав годишњи програм не фаворизује ни једну ликовну поетику или ликовни израз и пружа увид у широку скалу уметничких догађаја уопште.

У току двадесет година постајања у Галерији је организовано преко 500 изложби.

Осим самосталних изложби организују се и традиционалне колективне изложбе "Земунски салон" и "Пролећна изложба" као и изложба дечјег ликовног стваралаштва "ДЕЛИС". Галерија уступа термин традиционалном "Међународном земунском салону карикатура" као и многи изложбама структурних удруженја уметника.

У оквиру галерије постоји стална продајна поставка дела ликовних и примењених уметника.

Ресторан Шаран 

Ресторан "Шаран" душа Земуна и модеран аласки дух Земуна.

Пре више од једног века алас Вићентије Вукотић је у приземљу своје куће отворио кафану, која је, врло брзо постала чувена по својој рибљој чорби јединственог укуса, чија се традиционална рецептура и данас користи. Ова преслатка кућа, тик уз десну обалу Дунава, плени својом архитектуром и од свог настанка окупљала је најславније личности и имена из разних области рада и живота, а аласима је била прво место на које су долазили пуних руку свеже рибе, право из својих чамаца. То је оно чиме се "Шаран" данас поноси.

Оно пре свега чиме "Шаран" данас заузима примат у угостителјској понуди града је свакако нјегова кухиња. Године рада, искуства, младалачки занос и амбициозност, добро уиграног тима су резултирали јединственом понудом и квалитетом. "Шаран је по својој категоризацији, риблји ресторан са четири звездице. Традиција на дунаву је одржана, богата понуда традиционалних, али и специфичних јела од речне рибе, је свакако оно што се од ресторана очекује.
Добром јелу, пићу, поштеној услузи и опуштеној атмосфери "Шаран" је додао, ноте и песму. Свако вече вас чекају, врсни тамбурашки оркестри.

Николајевска црква 

Црква Светог Оца Николаја је земунска православна богомоља чија је градња отпочела 1745 године, на темељима српске богомоље која потиче из 16 века.

Црква се налази у старом историјском језгру Земна испод средњовековне тврђаве Гардош. Након протеривања турака из Земуна (1717), 1731 године саграђена је скромна црква посвежена Светом Оцу Николају, док се већ наредне године оснива Српска православна црквена општина града Земуна. Након наспојања свештенства и припадника општине, 1745 године одобрено је грађење данашње цркве и просторије за општу српску школу за подучавање првославне младежи у црквеној порти. Тада Црква и добија свој данашњи изглед. Грађена је у барокном столу, као једнобродна грађевина са двоспратним звоником. Црква има све типичне одлике барокних храмова подизаних у Срему у 18 веку.

Унутрашњост цркве краси богато изрезбарени иконостас, са иконама које је 1762 године насликао Димитрије Бачевић један од најпознатијих српских сликара из друге половине 18 века. Црква има једну од најбогатијих ризница старих култних предмета као и збирку икона из 18 и 19 века.

Црква је више пута обнављана. У пожару је 1867 године изгорео зворниј који је убрзо 1870 обновљен.
У порти цркве је дуго година постојала школа у којој је службовао као учител Јоаким Вујић између 1807 и 1809 године о чему на црквеном дому постоји спомен плоча. 


Велико ратно острво

Острво површине 210 хектара, своје име дугује богатој ратној историји. Током опсаде Београда 1521 године, са нјега су у нападе кретали Турци, а 1806 године Крађорђеви устаници су на острво допремили топове којима је гађан Калемегдан. Нису га заобишли ни Аустроугари који су 1915 године са острва бранили границу своје империје, Земун и Кулу на Гардошу. Иако је Цариградском конвенцијом 1741 године, којом је регулисано питање дунавских и савских ада остврво подељено на интересне зоне између Турске и Аустрије и изречена строга забрана његовог коришћења у војне сврхе јасно је да ове норме ниједна страна није поштовала.


Заштићено природно добро, предео изузетних одлика

Заштићено природно добро „Велико Ратно острво“, предео изузетних одлика је заједнички назив за две речне аде (Велико и Мало Ратно острво), које чини јединствену геолошку творевину, смештену између 1172. и 1169. km тока Дунава, са заштитним појасом у ширини од 50 метара акваторије, односно од коте 70,10 надморске висине. Природно добро је заштићено 2005. године и чини га и свака друга површина тла Великог и Малог Ратног острва која се, при најнижем стању водостаја налази изнад нивоа реке, као и сви спрудови који се јављају, односно који се могу јавити услед дејства водених струја и промена у вегетацији или као последица наноса, а који су повезани са адама. Велико Ратно острво површине од око 211 ha је непоновљив елемент природе у центру Београда, смештено између два историјска језгра, београдске тврђаве и земунског средњовековног утврђења.